top of page
Search

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Ko sve ima pravo da nasledi porodičnu penziju?

Da li samo venčana i nevenčana supruga ili i drugi emotivni partner s kojim preminuli ima decu a sa kojima nije živeo? Upravo je to bio povod da se redakciji javi majka mlade žene koja je bila tajni emotivni partner pokojnog, sa kojim ima dete. Problem je, međutim, što dete nosi majčino prezime, jer pokojnik nije hteo da se zna za ovu njegovu vezu, ali je za života pomagao i majku i dete.

Majka koja nam se javila kaže da ne zna da li je sada potrebno dokazivati očinstvo, ili je dovoljno da se i njena ćerka pojavi na ostavinskoj raspravi i da se tada obelodani da je pokojnik i sa njom imao dete, pa šta sud kaže. Na pitanje kolika je ta penzija, kaže oko 49.000 dinara.

Upitani kakva su, dakle, prava na porodičnu penziju kad ima više žena i dece za koje se nije znalo, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) kažu da pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti supružnik i vanbračni partner ukoliko su brak, odnosno vanbračna zajednica trajali najmanje tri godine.

Postojanje vanbračne zajednice utvrđuje se u vanparničnom postupku, ili ako sa umrlim ima zajedničko dete, i to ako ispunjava zakonom propisane uslove.

Brak je smetnja za utvrđivanje postojanja vanbračne zajednice, što znači da bi u konkretnom slučaju bračni drug imao pravo na porodičnu penziju ako ispunjava uslove propisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 i 76/2023). To znači da mora da ima navršen broj godina da bi mogla da nasledi penziju od preminulog supruga i obrnuto.

Pravo na porodičnu penziju imaju deca rođena u braku ili van braka ili usvojena, pastorčad koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao, ističu u Fondu PIO.

Ako ispunjavaju uslove propisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, pravo na porodičnu penziju, u konkretnom slučaju, mogu ostvariti deca rođena u braku ili van braka, pod uslovom da je vanbračno dete priznato, odnosno da se utvrdi očinstvo.

Vanbračni partner nema pravo na porodičnu penziju, jer postoji brak.

U ovom slučaju gde, dakle, postoje tri žene – ona sa kojom je pokojnik zvanično bio u braku i ima dete može da nasledi penziju ako ima dovoljno godina starosti. Ako ne, penziju će naslediti dete.

U slučaju druge žene s kojom je bio u vanbračnoj vezi i čije je dete priznao, mlađi naslednik će imati pravo na porodičnu penziju, dok u slučaju trećeg emotivnog tajnog partnera, čije dete ne nosi očevo prezime, niko neće moći da ostvari pravo na penziju dok se ne dokaže da je pokojnik stvarno bio otac.

Zakonom o PIO je predviđeno da supruga i vanbračni partner ukoliko su bili braku ili vanbračnoj zajednici minimum tri godine mora da ima 53 godine života. Udovica koja do smrti supružnika, odnosno vanbračnog partnera, nije navršila 53 godine života, ali je navršila 45 godina života, stiče pravo na porodičnu penziju kad navrši 53 godine života.

Kada je reč o udovcima oni mogu da naslede ženinu penziju ako su do njene ili smrti vanbračnog partnera navršili 58 godina života. Udovac koji u toku trajanja prava na porodičnu penziju navrši 58 godina života trajno zadržava to pravo. Pravo na porodičnu penziju, pod istim uslovima, može ostvariti i supružnik iz razvedenog braka i vanbračni partner posle prestanka zajednice života vanbračnih partnera, ako im je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.


0 comments

Recent Posts

See All

Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

U skladu sa izmenama i dopunama Zakona, obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan je da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade nadležnom organu jedinice

Фриленсер у Србији: ко може да се самоопорезује по овом режиму?

Самоопорезивање је порески режим у коме Пореска управа не доноси решење о плаћању пореза и доприноса, већ физичка лица сама обрачунавају, пријављују и плаћају порез на остварене приходе. У наставку са

Две опције самоопорезивања за фриленсере:

Ако и Ви остварујете приходе као фриленсер, логично питање је која опција Вам више одговара у односу на приходе. У тексту пронађите детаљније објашњење две опције самоопорезивања. Изменама и допунама

Comments


bottom of page